Beograd
Natrijum hlorid, ili jednostavnije rečeno so, neizostavan je dodatak mnogim jelima, a često i začin koji koristimo kako bismo popravili ukus pripremljenog jela. Osim što je najrasprostranjeniji pojačivač ukusa, so ima i važnu funkciju u regulisanju krvnog pritiska, stvaranju i prenosu električnih impulsa u živcima i mišićima, kao i aktivnom prenošenju molekula kroz staničnu membranu. So je esencijalni deo pravilne ishrane, ali samo kada se unosi u preporučenim količinama.
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje unos do 5g soli na dan (jedna čajna kašičica), pri čemu bi količine trebalo dodatno prilagoditi uzrastu deteta. Rezultati nacionalne studije Ministarstva Zdravlja Republike Srbije i Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ iz 2013. pokazuju da svaki 11. građanin dosoljava hranu pre probanja obroka. Budući da je prekomerni unos soli u direktnoj vezi s povišenim krvnim pritiskom, Odeljenje za pravilnu ishranu i bezbednost hrane Instituta za javno zdravlje Vojvodine nastoji da podigne svest građana o posledicama prekomernog unosa soli.
O neinformisanosti dece o važnosti umerenog unosa soli svedoči i nacionalno istraživanje sprovedeno u sklopu projekta ZdravoRastimo u školskoj godini 2014/2015, koje je obuhvatilo više od 3.500 učenika sedmih razreda osnovnih škola u Srbiji. Na pitanje Kolika je količina maksimalno dozvoljenog dnevnog unosa soli u danu? 64% ispitanih učenika netačno je odgovorilo.
Prehrambene navike stiču se u detinjstvu, pa bi samim tim roditelji prilikom planiranja obroka trebalo da imaju na umu da, za razliku od prirodnih namirnica poput voća, povrća, mesa, mleka i jogurta, koje sadrže malo natrijuma, prerađena hrana ima znatno više ovog mikronutrijenta. Prilikom odabira namirnica, treba obratiti pažnju na količinu soli istaknutu na deklaraciji proizvoda. Hleb i pekarski proizvodi su vodeće namirnice po sadržaju soli, pa tako 100g hleba sadrži 1,27 0,40g natrijum hlorida, što predstavlja više od trećine preporučenog dnevnog unosa u samo 100g hleba.
Prehrambene navike mogu se menjati, i to postepenim smanjivanjem soli u obrocima koji se pripremaju. Nakon nekog vremena, receptori ukusa će se navići na smanjenu količinu soli, bez osećaja da smo napravili drastičnu razliku. S druge strane, naglo menjanje količine soli u jelima dovešće do kontraefekta, jer će obroci naglo postati „neukusni“. Postoje mnogi načini na koje se smanjenje soli može učiniti neprimetnim pa tako, uz postupno smanjenje količine, primena začinskog bilja u pripremi obroka može biti jako dobra zamena za so. Uz malo kulinarske kreativnosti, možemo osigurati preduslove za stvaranje dobrih prehrambenih navika i sprečavanje potencijalnih zdravstvenih teškoća uzrokovanih neadekvatnom ishranom.
Aleksandra Malešević, mag. nutricionizma
Nestlé Adriatic
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje unos do 5g soli na dan (jedna čajna kašičica), pri čemu bi količine trebalo dodatno prilagoditi uzrastu deteta. Rezultati nacionalne studije Ministarstva Zdravlja Republike Srbije i Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ iz 2013. pokazuju da svaki 11. građanin dosoljava hranu pre probanja obroka. Budući da je prekomerni unos soli u direktnoj vezi s povišenim krvnim pritiskom, Odeljenje za pravilnu ishranu i bezbednost hrane Instituta za javno zdravlje Vojvodine nastoji da podigne svest građana o posledicama prekomernog unosa soli.
O neinformisanosti dece o važnosti umerenog unosa soli svedoči i nacionalno istraživanje sprovedeno u sklopu projekta ZdravoRastimo u školskoj godini 2014/2015, koje je obuhvatilo više od 3.500 učenika sedmih razreda osnovnih škola u Srbiji. Na pitanje Kolika je količina maksimalno dozvoljenog dnevnog unosa soli u danu? 64% ispitanih učenika netačno je odgovorilo.
Prehrambene navike stiču se u detinjstvu, pa bi samim tim roditelji prilikom planiranja obroka trebalo da imaju na umu da, za razliku od prirodnih namirnica poput voća, povrća, mesa, mleka i jogurta, koje sadrže malo natrijuma, prerađena hrana ima znatno više ovog mikronutrijenta. Prilikom odabira namirnica, treba obratiti pažnju na količinu soli istaknutu na deklaraciji proizvoda. Hleb i pekarski proizvodi su vodeće namirnice po sadržaju soli, pa tako 100g hleba sadrži 1,27 0,40g natrijum hlorida, što predstavlja više od trećine preporučenog dnevnog unosa u samo 100g hleba.
Prehrambene navike mogu se menjati, i to postepenim smanjivanjem soli u obrocima koji se pripremaju. Nakon nekog vremena, receptori ukusa će se navići na smanjenu količinu soli, bez osećaja da smo napravili drastičnu razliku. S druge strane, naglo menjanje količine soli u jelima dovešće do kontraefekta, jer će obroci naglo postati „neukusni“. Postoje mnogi načini na koje se smanjenje soli može učiniti neprimetnim pa tako, uz postupno smanjenje količine, primena začinskog bilja u pripremi obroka može biti jako dobra zamena za so. Uz malo kulinarske kreativnosti, možemo osigurati preduslove za stvaranje dobrih prehrambenih navika i sprečavanje potencijalnih zdravstvenih teškoća uzrokovanih neadekvatnom ishranom.
Aleksandra Malešević, mag. nutricionizma
Nestlé Adriatic