Nedostaje vam kreativnosti? Možda se ipak samo radi o nedostatku gvožđa?

To Press Releases listBeograd,jul 10, 2017

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od 35 odsto dece nedovoljno unosi gvožđe. Ono što je manje poznato je da svaki nedostatak ovog minerala u organizmu može negativno da utiče na kognitivni razvoj, koncentraciju, pamćenje i konačno – kreativnost.

 

Da li ste razmišljali o tome na koji način se zapravo odvija mehanizam razmišljanja, zašto svi ne mislimo podjednako i zašto deca razmišljaju drugačije od odraslih? Smatrate li da biste bili uspešniji kad biste razmišljali kao deca? Odgovor na ova pitanja leži u mehanizmu koji je, između ostalog, odgovoran i za takozvano divergentno razmišljanje, odnosno razmišljanje u više pravaca koje nazivamo kreativnošću.

Pojedini naučnici navode da je razlika između primata i čoveka upravo u postojanju kreativnosti i da je čovekova sposobnost zamišljanja i stvaranja ideja ono što mu je omogućilo razvoj i napredak. Kreativnost podrazumeva stvaranje originalnih ideja, a zanimljivo je da bi sa povećanjem znanja trebalo da se poveća i kreativnost, odnosno broj ideja.

Međutim, postavlja se pitanje zašto se kreativnost s godinama smanjuje i da li se smanjuje? Da bismo bili kreativni, moramo se naći u situaciji koja nam pruža mogućnost da stvorimo novu ideju. U dečijoj svakodnevici, takvih situacija je mnogo, dok kod odraslih rutina često preuzme glavni deo dana, pa umesto da budemo kreativni vrlo često razmišljamo samo kako da naš odgovor bude tačan, vodeći se postojećim idejama i rešenjima, zadatim pravilima. Dakle, kreativnost se ne smanjuje, već je manji broj prilika da budemo kreativni!

Dete će brzo i lako izraditi igračku od obične kutije, osmisliti priču zamišljajući situaciju i likove, i živeti u trenutku mašte, bez opterećenja o hronologiji i tačnosti - upravo zato što je kreativnost igra bez pravila. Bez mašte, dete ne bi učilo munjevitom brzinom, a čovečanstvo ne bi bilo tu gde jeste. Kreativnost je najsnažnija dečija osobina, omogućava mu da spozna sebe i svet oko sebe, a zadatak odraslih je da omoguće deci da maštaju. Zdrav organizam može da mašta, a zdravlje zavisi od pravilne ishrane, te je nauka odlučila da ispita u kojoj meri su povezane određene hranljive materije i kognitivni razvoj, pa čak i kreativnost.

Jedan od najčešćih nutritivnih deficita u svetu je nedostatak gvožđa u organizmu, pa je tako u poslednjih četiri do pet godina sprovedeno nekoliko istraživanja povezanosti gvožđa i kreativnosti. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) procenjuje da čak više od 35 odsto dece ima nedovoljan unos gvožđa i njegov nedostatak u organizmu. Gvožđe ima nekoliko važnih funkcija u telu, gde kao sastavni deo hemoglobina prenosi kiseonik u sve njegove stanice, pa tako deo enzima učestvuje u metabolizmu energije i proteina potrebnih za rast i razvoj deteta.

No, kad je reč o kreativnosti, gvožđe ima posebnu funkciju i to upravo u mozgu. Ovaj mineral učestvuje u reakcijama tzv. dopaminergičkog sistema, koji je odgovoran za telesnu aktivnost i apstraktno mišljenje, odnosno kreativnost. Dokazano je da je ne samo anemija uzrokovana nedostatkom gvožđa, već i da svaki manji nedostatak gvožđa u organizmu deteta može negativno da utiče na kognitivni razvoj, koncentraciju, pamćenje i konačno kreativnost.

Ipak, pored zdravlja, pravilna ishrana u dečijem uzrastu mora omogućiti detetu pravilan rast i razvoj. Svakodnevni unos svega onoga što je potrebno organizmu deteta, i to u dovoljnim količinama, često nije moguć, jer deca često nerado jedu namirnice bogate vitaminima i mineralima, posebno one bogate gvožđem, poput crvenog mesa i zelenog lisnatog povrća.

Ovome treba pristupiti na maštovit način, pa se savetuje da dečija ishrana prvenstveno bude kreativna. Na primer, ono što deci nije tako slasno treba ponuditi u varijantama koje će im biti zanimljive i ukusom prihvatljive, pa je to prilika da i vi kao roditelji budete maštoviti - kreativni recepti i jela su najbolji način da dete prihvati nove namirnice i pruži priliku onim koje mu do sada baš i nisu bile ukusne. Mnoge države su bile kreativne kako bi obezbedile dovoljan unos gvožđa u dobu intenzivnog rasta i razvoja, pa su industriji prehrambenih proizvoda predložile obogaćivanje deci pristupačnih namirnica i time obezbeđivanje potrebnog unosa gvožđa i drugih mineralnih materija.
                

Dr.sc. Tena Niseteo, dipl.ing.preh.teh., klinički nutricionista

Glavne reference:
Maureen M. 2003. Black Micronutrient Deficiencies and Cognitive Functioning, Journal of Nutrition 133, (11 Suppl 2): 3927–3931.
Hikaru Takeuchi, Yasuyuki Taki, Atsushi Sekiguchi, Rui Nouchi, Seishu Nakagawa, Carlos M. Miyauchi, Kunio Iizuka, Yuka Kotozaki, Ryoichi Yokoyama, Takamitsu Shinada, Yuki Yamamoto, Ugiko Hanawa, Tsuyoshi Araki, Hiroshi Hashizume, Yuko Sassa and Ryuta Kawashima, Keiko Kunitoki. 2013. Association of hair iron levels with creativity and psychological variables related to creativity. Frontires in human neuroscience. 7: 1-9.
Ignacio Jáuregui-Lobera. 2014. Iron deficiency and cognitive functions. Neuropsychiatric Disease and Treatment 2014:10 2087–2095.