Nova istraživanja otkrivaju značaj uticaja majčinog mleka na razvoj deteta  

To Press Releases listBeograd,avg 4, 2014

Svetska nedelja dojenja se obeležava od 1. do 7. avgusta, u više od 150 zemalja sveta. Razvijanje društvene svesti o značaju i prednostima dojenja i obezbeđivanje podrške dojenju neophodni su kako bi se unapredila zaštita zdravlja majke i deteta. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da se deca do šest meseci starosti isključivo doje, zbog koristi koje ono ima za odojčad. 

Majčino mleko zaslužno je za stvaranje probiotičke ili tzv. „dobre bakterije“, koje u crevima obavljaju ključne funkcije koje štite od patogenih mikroba i podržavaju imunološki sistem. Međutim, postavlja se pitanje odakle one dolaze, kada znamo da creva fetusa u razvoju ne sadrže gotovo nikakve bakterije? 

Odgovor se nalazi u prirodnom porođaju i kratkom vremenu nakon njega, kad creva novorođene bebe naseljavaju bakterije majke i neposredne okoline. Istraživanje je pokazalo da majčino mleko nije sterilno kako se ranije mislilo, već je važan izvor bakterija, uključujući bakterije mlečne kiseline i bifidobakterije. Tako probiotičke bakterije prenesene kroz majčino mleko mogu predstavljati značajnu pomoć u razvoju zdrave crevne mikroflore i smanjenju rizika od određenih bolesti.    
Saznanje da je i samo majčino mleko važan izvor zdravih bakterija je novo. Kliničke studije sprovedene u saradnji sa Nestlé istraživačkim centrom, pokazale su da se bifidobakterije dojenjem prenose iz majčinog mleka u creva odojčeta. Naime, bakterije iz majčinih creva prenose se u majčino mleko putem krvi, odnosno limfnog sistema. Pronađene su identične vrste bakterija mlečne kiseline u mleku i krvi majki, kao i stolici njihove odojčadi, dok te bakterije nisu pronađene na obrisima kože sa majčinih grudi.  Nestlé istraživački centar neprestano istražuje kako najbolje dopuniti hranu za odojčad „dobrim“ bakterijama, a kako bi se obezbedile koristi koje su povezane sa njima.  
Pored uspostavljanja crevne flore, majčino mleko ima i važnu ulogu u razvoju sklonosti prema ukusima i kreiranju navika u ishrani. Već krajem 12. nedelje trudnoće, fetus počinje da guta tečnost koja ima ukus hrane koju je majka konzumirala, pa je na taj način neprestano izložen raznovrsnim ukusima. Studije su pokazale da upravo to može imati uticaj na sklonost prema ukusima kasnije u životu. Takođe, kada žena za vreme trudnoće, na primer, pije sok od šargarepe, to će povećati sklonost deteta prema šargarepi za vreme odvikavanja od dojenja.

Na isti način, ukusi iz hrane, začina i napitaka koje majka proguta ili udahne (npr. duvan) mogu dospeti i u majčino mleko. To znači da su bebe koje su dojene, izložene različitim ukusima, posebno kada je ishrana majke raznovrsna i bogata voćem i povrćem. Za razliku od hrane za odojčad, majčino mleko obezbeđuje potencijalno bogato i raznovrsno čulno iskustvo za novorođenče.

Nestlé smatra zanimljivim područje istraživanja koje se bavi pitanjem da li deca hranjena mlečnim formulama, takođe mogu biti izložena ukusima u najranijoj fazi života putem mlečnih formula sa različitim ukusima (npr. voćni ukus ili lagano gorki ukus). To bi mogao biti način da se odojčad hranjena mlečnim formulama upoznaju sa različitim ukusima, kako bi se na taj način omogućilo lakše prihvatanje i uživanje u hrani sličnog ukusa u vreme dohrane. 

Nestlé veruje da je majčino mleko najbolje za svako dete i kontinuirano istražuje njegova jedinstvena svojstva. Nestlé je posvećen obezbeđivanju najbolje hrane za svu odojčad i veruje da će razumevanje sastava majčinog mleka pomoći da se osigura koristi za svu odojčad, čak i za onu koju nije moguće dojiti.