Sorry, you need to enable JavaScript to visit this website.

Žitarice za doručak? Da, hvala!


Musli su jedna od retkih industrijskih namirnica sa besprekornom nutricionističkom reputacijom. Smatra se da ovi široko rasprostranjeni hranljivi proizvodi imaju temelje svog nastanka u vegetarijanskom pokretu od kraja 19. veka. U 19. veku u Americi je sprovedena reforma zdravstva koju je pokrenuo prezbiterijanski sveštenik Sylvester Graham, poznatiji kao otac graham-peciva. Graham je takođe bio vegetarijanac a posebno se zalagao za upotrebu integralnog brašna. Krajem 19. veka, John Harvey Kellog, adventista i otac popularnih pahuljica koje nose njegovo prezime, sproveo je marketinšku kampanju kako bi Amerikancima ukazao na prednosti vegetarijanstva.

Ipak, pravim tvorcem današnjeg muslija smatra se Dr. Maximilian Bircher Benner, Švajcarac koji je radio krajem 19. i početkom 20. veka. Bio je revolucionarnog duha, a smatra se da je odlučio da postane lekar jer je imao zdravstvenih problema u detinjstvu. Posebnu važnost pridavao je pravilnoj ishrani. Smatrao je da sirova vegetarijanska ishrana ima isceljujuća svojstva, što se kosilo sa stavom tadašnje medicinske zajednice. To ga je i koštalo članstva u Društvu lekara,1904.godine, Max Bircher osnovao je sanatorijum "Lebendige kraft" (Sila života), gde je primenjivao svoja saznanja iz područja istraživanja ishrane.

Radeći temeljno, razvio je "Bircher Müesli", prvi musli koji je kasnije postao poznat širom sveta. Sastojao se od zobenih pahuljica, sirovih jabuka, mleka u prahu, koštunjavih plodova i soka od limuna. Uz pomoć ove hrane postigao je zadivljujuće rezultate kod velikog broja svojih pacijenata.

I moderna nauka se u kontinuitetu bavi proučavanjem blagotvornih svojstava muslija. Istraživanja su pokazala da osobe koje konzumiraju musli za doručak imaju niži indeks telesne težine, lakše postižu i održavaju željenu telesnu težinu, a nedavno je dokazano da muškarci koji redovno konzumiraju integralni musli imaju nižu stopu smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti i uopšteno, manju smrtnost. Takođe, nedavno objavljena studija naučnika sa Harvard Medical School-a utvrdila je smanjen rizik od dijabetesa tip 2 kod muškaraca koji redovno konzumiraju žitarice za doručak. Utvrđeno je da su ispitanici koji su imali visok unos muslija, posebno celih žitarica, a ne rafiniranih, imali niži rizik oboljevanja od dijabetesa.

Musli pod lupom

Musli su praktična mešavina žitarica koje se obično konzumiraju za doručak. Uglavnom se sastoje od zobenih, pšeničnih i kukuruznih pahuljica, a ponekad su im dodati i koštunjavi plodovi, suvo voće, med, začini ili čokolada. Najčešće se služe sa mlekom, jogurtom ili voćnim sokom, ali mogu da posluže i kao ravnopravna namirnica u vrhunskim kulinarskim kreacijama. Visok procenat prehrambenih vlakana, bogatstvo prirodnih vitamina, malo masnoća i složeni ugljeni hidrati čine musli idealnim izborom za doručak modernih, zaposlenih ljudi. Nakon uživanja u musliju, nivo šećera u krvi se polako povećava. Zbog toga vam musli osigurava duži osećaj sitosti, a da se pritom ne odričete odličnog ukusa.

Iako je musli i prirodno bogat mnogim vrednim nutrijentima, idealna je namirnica za obogaćivanje vitaminima, mineralima, probioticima, prebioticima i prehrambenim vlaknima. Obogaćivanje žitarica može da nam omogući ostvarivanje 100%-tne RDA vrednosti (vrednost preporučene dnevne doze) za širok spektar nutrijenata. Pri izboru žitarica mudro je konzumirati cele žitarice koje su obogaćene na primer kalcijumom, folnom kiselinom ili antioksidansima, a ujedno bi trebalo proučiti deklaraciju i proveriti procenat šećera. Naime, neki musli, posebno oni namenjeni deci mogu da budu dodatno zaslađeni kako bi bili privlačniji mališanima.

Nutritivna vrednost muslija razlikuje se od proizvoda do proizvoda, u zavisnosti od dodataka koje sadrže (koštunjave plodove, suvo voće, čokoladu, med, šećer).

Saveznik u prevenciji i terapiji bolesti


Zbog odličnog nutritivnog sastava i niskog procenta natrijuma musli se preporučuju za prevenciju i terapiju kardiovaskularnih bolesti i visokog krvnog pritiska. Zbog bogatstva nesvarljivih vlakana smatra se da imaju povoljan uticaj na sistem za varenje, regulaciju šećera u krvi i mogu da pruže zaštitu od karcinoma kolona. Ipak, kako bismo uživali u svim navedenim blagodetima trebalo bi da konzumiramo musli od celog zrna i bez dodatka šećera, a kod povišenog holesterola posebno su vredne žitarice na bazi zobi, odnosno zobene pahuljice.


Dr.sc. Darija Vranešić Bender / Vitaminoteka Zagreb