Kafa je više od uživanja


Čini se da je kafa zbog svoje popularnosti vrlo interesantna naučnicima pa gotovo svake nedelje možemo da pročitamo neko istraživanje o svojstvima kafe. Istraživanja su se odmakla od proučavanja psihoaktivne supstance kofeina, a u kafi je pronađeno čak 800 različitih aromatskih jedinjenja od kojih mnoga imaju snažnu antioksidativnu aktivnost.

Nova studija, objavljena u časopisu Circulation ukazuje kako konzumiranje kafe može da deluje preventivno na moždani udar kod žena. Analiza podataka dobijenih od 83. 000 žena tokom 14 godina otkriva da dve do tri šolje kafe dnevno smanjuju rizik od moždanog udara za 19 %. Zaštitni učinak ne vredi za žene pušače, obolele od dijabetesa i one s visokim krvnim pritiskom ili povećanim holesterolom.

Posebno je interesantna nešto starija velika epidemiološka studija koja je pokazala da redovan unos kafe može smanjiti opasnost od nastanka kamena u žuči, takođe kod žena. U istraživanju u kojem je učestvovalo više od 80.000 ispitanica, dokazan je značajan uticaj konzumiranja kafe na nastanak kamena u žuči. Većina učesnica studije pila je 2 do 3 šolje kafe dnevno.

Smatra se da zbog izuzetnog profila antioksidansa koje sadrži, kafa može imati povoljan uticaj na prevenciju nekih malignih bolesti, a najviše je istraživanja koja povezuju ispijanje kafe sa smanjenim rizikom od karcinoma debelog creva i dojke. Antiokisdativna jedinjenja u koje znanstvenici polažu najviše nade su klorogenična kiselina, kafestol i kahweol.

Takođe, kafa je izvrstan izvor biljnih jedinjenja polifenola koji takođe poseduju snažnu antioksidativnu aktivnost. Naučne studije ukazale su na brojne povoljne uticaje polifenola na zdravlje ljudi. Značajno se razmatraju kao molekule s blagotvornim delovanjem na degenerativne bolesti izazvane oksidativnim stresom, odnosno kardiovaskularne bolesti, supresiju imunološkog sistema, hronične upalne bolesti kao i proces starenja.

Kako kofein deluje na čoveka?

Jedno od najpoznatijih svojstava kofeina je njegova sposobnost da deluje kao stimulans i tako privremeno odgađa umor i pospanost. Blago povišava krvni pritisak i ubrzava puls i deluje kao blagi diuretik, odnosno podstiče stvaranje urina.

Dobro je poznato da kofein povećava budnost i moć koncentracije. Šoljica kafe neretko se, na primer, preporučuje vozačima koji putuju na dalje relacije, kako bi se ostali budni i imali veću koncentraciju tokom vožnje. Prema nekim istraživanjima, kofein može da poboljša pamćenje i logičko zaključivanje.

Neke osobe su osetljivije na delovanje kofeina. Trudnice i starije osobe mogu da budu osjetljivije na kofein, jer se u njihovu telu zadržava duže. Kod nekih osoba, konzumacija kofeina uzrokuje nemir, nesanicu kao i probavne smetnje kao što je gorušica.

Kofeinska granica

Muškarci bolje podnose alkohol nego žene, ali isto ne vredi i za kofein. Neki su ljudi osetljivi čak i na malu količinu kofeina u npr. bezkofeinskoj kafi dok neki bez problema podnose velike količine. Kao i kod alkohola, onima koji piju puno kafe potrebne su sve veće količine za jednaki uticaj. Teško je predvideti koliko kofeina neko može podneti, čak i kad se uzmu u obzir godine, pol i telesna masa. Novija istraživanja pokazuju da geni imaju vrlo veliku ulogu u reakciji tela na kofein. Kontracepcijske pilule i pušenje su bitni faktori; hormonalna kontracepcija usporava metabolizam kofeina pa je uticaj intenzivniji, a pušači dvostruko brže metabolizuju kofein.

Opšta je preporuka da bi maksimalan unos kofeina trebalo da bude do 400 mg/dan što se postiže s 2-3 šolje kafe. Za trudnice je granica 300 mg pa bi svoj dnevni unos kafe trebalo da ograniče na jednu šolju kafe.

S mlekom ili bez?

Istraživanja su pokazala da preterano konzumiranje kafe uzrokuje gubitak kalcijuma, ali 2-3 šolje dnevno, posebno ako se piju s mlekom ne predstavljaju opasnost. Analiza čak 560 studija pokazala je da kofein ima vrlo mali uticaj na kalcijum. Naime, žene koje su dnevno pile približno dva espressa imale su prosečan dnevni gubitak kalcijuma od 4,6 mg. Ako uzmemo u obzir da je dnevna potreba za kalcijumom približno 1000 mg, ta se količina zaista čini malom. Takođe, dodavanjem samo dve kašike mleka u kafu, osiguraćete dodatnih 40 mg kalcijuma i umanjiti gubitak uzrokovan kofeinom iz kafe. Dakle, pametnije je piti capuccino ili macchiato nego kafu bez mleka.

 

Dr.sc. Darija Vranešić Bender / Vitaminoteka Zagreb