Sorry, you need to enable JavaScript to visit this website.

Žitarice

zitrice

 

Integralno zrno žitarica

Hranu danas više ne možemo evaluirati samo na osnovu makronutrijenata i mikronutrijenata. Analiziranje ukupnog sadržaja namirnice i njezinih aktivnih komponenti otkriva pravu prirodu namirnice a samim tim i njenu ulogu u raznovrsnoj i uravnoteženoj ishrani.
 
Zrno žitarica napravljenih sa celim zrnom uključuje klicu, ljusku i endosperm zrna. Prerađene žitarice ne sadrže ljusku i klicu, zbog čega sadrže i značajno manje vitamina i minerala. Klica sadrži nezasićene masne kiseline, vitamine, minerale i antioksidante. Kod integralnog zrna važno je znati da je ljuska upravo ta koja sadrži prehrambena vlakna.

Prehrambena vlakna pripadaju složenim ugljenim hidratima koja imaju raznovrsne povoljne učinke na organizam. Polisaharidi su složeni ugljeni hidrati i u njih takođe ubrajamo vlakna. Dijetalna vlakna koja nalazimo u namirnicama biljnog porekla poput žitarica, semenki te voća i povrća naš sistem za varenje ne može da svari. Međutim, u našim crevima prisutna je crevna mikroflora koja može fermentirati neke vrste vlakana. Nerastvoriva vlakna koja nalazimo u žitaricama tako pogoduju našem sistemu za varenje na način da:

  • ubrzavaju prolaz sistemom za varenje
  • podstiču peristaltiku creva
  • usporavaju hidrolizu skroba
  • usporavaju apsorpciju glukoze
  • povećavaju feklanu masu

Zbog navedenih primera, žitarice iz integralnih zrna se preporučuju kao deo svakodnevne raznovrsne i uravnotežene ishrane. Integralno zrno žitarica može postati koristan sastavni deo skoro svakog obroka. Preporučeni dnevni unos vlakana iznosi 25g/dan. Prema piramidi pravilne ishrane dnevno je potrebno da unesemo 6-11 serviranja žitarica, te da što veći deo žitarica bude integralnog porekla.

Primer serviranja žitarica;

  • jedno parče hleba
  • 30g pahuljica
  • ½ šolje kuvane testenine
  • 1 manja tortilja

Najbolji izvori vlakana su;

  • integralne žitarice
  • zobene mekinje
  • koštunjavi plodovi i semenke
  • voće i povrće