Sorry, you need to enable JavaScript to visit this website.

Velika otkrića i novi izazovi nutricionizma


Čast mi je što ću se iz meseca u mesec obraćati svim zaljubljenicima u hranu i ishranu na web stranicama kompanije koja posvećuje veliku pažnju pravilnoj ishrani i edukaciji svojih potrošača. Posetivši pre nekoliko godina Nestléov istraživački centar u Lozani bila sam prijatno iznenađena kada sam na predavanju jednog od čelnih ljudi saznala kako je misija kompanije „personalizovana ishrana“. Pod tim pojmom misli se na kreiranje proizvoda za specifične potrebe potrošača uz usvajanje svih novih i tek nadolazećih saznanja. Iako može zvučati pomalo utopistički, verovatno to i jeste budućnost jer otkrivanjem nutrigenomike, odnosno uticaja materija poreklom iz hrane na ljudski genom, jasnije je zašto ista ishrana nema isti dejstvo na sve ljude.

Nutricionizam ili nauka o ishrani, iako mlada nauka u poslednjih trideset godina je iznedrila brojna značajna otkrića. Danski naučnici sastali su se na jednodnevnom simpozijumu kako bi sagledali sva otkrića i raspravili koji će pravci istraživanja biti najinteresantniji u budućnosti. Svoj konsenzus su objavili u januarskom broju magazina European Journal of Clinical Nutrition.
Naučnici nisu morali dugo da većaju o najznačajnijem otkriću na ovom području, složili su se kako je najveći doprinos saznanje da folna kiselina sprečava porođajne malformacije. Rezultat je to gotovo pedesetogodišnjeg naučnog rada, a danas se u većini razvijenih zemalja ishrana trudnica dopunjuje folnom kiselinom. Takođe, postoje inicijative saniranja deficita i na nivou populacije tako da se hrana, najčešće žitarice, obogaćuje folnom kiselinom, na primer u SAD-u i Velikoj Britaniji. Sve te mere su doprinele značajnom sniženju stope porođajnih malformacija, posebno spina bifidae.
Još jedno značajno otkriće je saznanje da trans-masne kiseline koje nastaju hidrogenizacija biljnih ulja, najčešće pri proizvodnji margarina, imaju nepovoljan uticaj na zdravlje srca i krvnih sudova. To saznanje je uzrokovalo korenite promene prehrambenih smernica i ogromne investicije u prehrambenoj industriji kako bi se smanjila prisutnost tih nepoželjnih masnih kiselina u ishrani. To je primer dobre saradnje naučne zajednice i prehrambene industrije jer je na globalnom nivou unos trans-masnih kiselina značajno smanjen, a ta će mera sigurno doprineti smanjenju stope kardiovaskularnih bolesti.
Brojna značajna otkrića tokom poslednjih trideset godina bila su vezana za debljinu i ponašanje masnog tkiva. Gojaznost se više ne smatra prvenstveno genetskim ili metaboličkim poremećajem već je postalo jasno da je gomilanje kilograma normalan odgovor organizma na abnormalanu okolinu, laku dostupnost hrane bogate energijom i bitno smanjenu telesnu aktivnost zbog urbanizacije.
U važna otkrića sigurno se može ubrojiti i uticaj ishrane na transkripciju gena, otkriće glihemijskog indeksa, biljnih sterola i njihovog dejstva na nivo holesterola kao i koristi od omega-3 masnih kiselina i vitamina D.
A šta se očekuje od nauke o ishrani u narednih 30 godina? Najvećim izazovom na ovom području za sledećih trideset godina proglašeno je istraživanje kontrole debljine i insulinske rezistencije putem ishrane i telesne aktivnosti. Teme koje će se intenzivno istraživati su kontrola telesne mase, prevencija dijabetesa, demencije i drugih hroničnih bolesti današnjice. Očekuje se povratak ravnoteže odnosa privatnih i javnih ulaganja u naučna istraživanja kao i holistički pristup ishrani.
Iz svega ovog, vidljivo je da nam nauka o ishrani sprema još brojna uzbudljiva otkrića i saznanja. Iako je moderna nauka donela mnogo novih saznanja o složenim interakcijama ishrane i ljudskog organizma, još se uvek brojne hipoteze temelje na iskustvenim i tradicionalnim predanjima. Ipak, nutricionizam je kao mlada i perspektivna nauka vrlo atraktivna. Nažalost, zbog sve veće komercijalizacije i uticaja medija ponekad ima obeležja ideologije, što će se u budućnosti sigurno promeniti.

Ipak, dobra strana hrane je što ne moramo uvek da joj prilazimo ozbiljno jer osim što nam je potrebna da bi preživeli, hrana je i nenadmašan izvor zadovoljstva, a ljubav čoveka prema hrani je najiskrenija ljubav. Ili kako je to lepo Volter rekao: „Ništa ne bi bilo toliko dosadno kao jelo i piće da ih Bog uz potrebu nije učinio i uživanjem.“ 

Dr.sc. Darija Vranešić Bender / Vitaminoteka Zagreb