Beograd
Pored vode i čaja, kafa se ubraja u tri napitka koji se najviše konzumiraju u svetu. Godišnje se popije više od 800 milijardi šoljica kafe, a taj broj svake godine raste za dodatnih 12 milijardi.
Kada se ispeče, svako zrno kafe oslobađa stotine različitih aroma. Intrigantna složenost njenog ukusa znači da kafa može da izazove raznolike emotivne blagodeti – od stimulacije i buđenja do opuštanja i osveženja.
Jedna od legendi o otkriću učinka kafe vodi do etiopljanskog pastira Kaldija, koji je primetio da se njegove koze neobično ponašaju nakon što su se najele crvenkasto - smeđih bobica sa njemu do tada nepoznatog grma. Pošto mu se svidela živahnost životinja, odlučio je da i sam proba plodove. Ustanovio je da su bobice učinile da se i on oseća jednako budno i snažno. Svoje otkriće podelio je s lokalnim imamom, koji je osušene bobice skuvao i tako dobijeni napitak koristio kao stimulans za noćne rituale.
Šta to kafu čini tako posebnom? Kao najpoznatiji i najvažniji sastojak kafe, kofein stimuliše centralni nervni sistem, odnosno mozak, povećava pažnju i raspoloženje, a u prosečnoj šoljici kafe ima ga od 50 do 150 miligrama. Po težini, količina kofeina koji se prirodno nalazi u kafi je oko jedan odsto za sortu Arabika i dva odsto za Robusta zrno.
Kafa je prirodni izvor kofeina, kao i čaj, kakao i guarana. Telo ga brzo apsorbuje, obično za pola sata, a njegovi efekti mogu da traju od dva do pet časova. Pored mentalnih, kofein stimuliše i fizičke performanse i metabolizam, odlažući osećaj umora. Umerena konzumacija kofeina, od 300 miligrama na dan, je najveća preporučljiva, kaže nauka. Ta količina odgovara 3-4 šoljice kafe, ili pet šoljica instant kafe, četiri konzerve energetskog pića ili 400g čokolade.
Mnogima od nas je poznat nervozni osećaj koji nastaje kada u kratkom vremenskom periodu konzumiramo previše kofeina. Ali šta ako bismo mogli uživati u podižućem efektu kofeina na sporiji, održiv način čitavog dana? Naučnici Nestle Istraživačkog centra sa Švajcarskim federalnim institutom za tehnologiju sarađuju na novom istraživanju, koje može dovesti i do toga da se nutrijenti poput kofeina ispuštaju u telo postepeno, na kontrolisan način, tokom dužeg vremenskog perioda.
Dok mnogi veruju da kafa ima diuretičke efekte zbog kofeina, sve skorašnje naučne studije potvrđuju da umereno ispijanje tri do pet šoljica na dan zapravo nije ništa jači diuretik od vode.
Verovatno vam je poznato da ako jedete hranu koja sadrži antioksidanse, možete da zaštitite sebe od štetnih slobodnih radikala i ojačate odbranu vašeg tela. Ali, da li ste znali da je kao i čaj, kafa bogata antioksidansima? Prirodno se pojavljuju u njenim zelenim zrnima, a čak i kafa bez kofeina sadrži antioksidanse kao i obična kafa.
Sa svim navedenim na umu, možete se slobodno prepustiti blagodetima omiljenog napitka i uživati, znajući na koje sve načine instant kafa utiče na vas.
Kada se ispeče, svako zrno kafe oslobađa stotine različitih aroma. Intrigantna složenost njenog ukusa znači da kafa može da izazove raznolike emotivne blagodeti – od stimulacije i buđenja do opuštanja i osveženja.
Jedna od legendi o otkriću učinka kafe vodi do etiopljanskog pastira Kaldija, koji je primetio da se njegove koze neobično ponašaju nakon što su se najele crvenkasto - smeđih bobica sa njemu do tada nepoznatog grma. Pošto mu se svidela živahnost životinja, odlučio je da i sam proba plodove. Ustanovio je da su bobice učinile da se i on oseća jednako budno i snažno. Svoje otkriće podelio je s lokalnim imamom, koji je osušene bobice skuvao i tako dobijeni napitak koristio kao stimulans za noćne rituale.
Šta to kafu čini tako posebnom? Kao najpoznatiji i najvažniji sastojak kafe, kofein stimuliše centralni nervni sistem, odnosno mozak, povećava pažnju i raspoloženje, a u prosečnoj šoljici kafe ima ga od 50 do 150 miligrama. Po težini, količina kofeina koji se prirodno nalazi u kafi je oko jedan odsto za sortu Arabika i dva odsto za Robusta zrno.
Kafa je prirodni izvor kofeina, kao i čaj, kakao i guarana. Telo ga brzo apsorbuje, obično za pola sata, a njegovi efekti mogu da traju od dva do pet časova. Pored mentalnih, kofein stimuliše i fizičke performanse i metabolizam, odlažući osećaj umora. Umerena konzumacija kofeina, od 300 miligrama na dan, je najveća preporučljiva, kaže nauka. Ta količina odgovara 3-4 šoljice kafe, ili pet šoljica instant kafe, četiri konzerve energetskog pića ili 400g čokolade.
Mnogima od nas je poznat nervozni osećaj koji nastaje kada u kratkom vremenskom periodu konzumiramo previše kofeina. Ali šta ako bismo mogli uživati u podižućem efektu kofeina na sporiji, održiv način čitavog dana? Naučnici Nestle Istraživačkog centra sa Švajcarskim federalnim institutom za tehnologiju sarađuju na novom istraživanju, koje može dovesti i do toga da se nutrijenti poput kofeina ispuštaju u telo postepeno, na kontrolisan način, tokom dužeg vremenskog perioda.
Dok mnogi veruju da kafa ima diuretičke efekte zbog kofeina, sve skorašnje naučne studije potvrđuju da umereno ispijanje tri do pet šoljica na dan zapravo nije ništa jači diuretik od vode.
Verovatno vam je poznato da ako jedete hranu koja sadrži antioksidanse, možete da zaštitite sebe od štetnih slobodnih radikala i ojačate odbranu vašeg tela. Ali, da li ste znali da je kao i čaj, kafa bogata antioksidansima? Prirodno se pojavljuju u njenim zelenim zrnima, a čak i kafa bez kofeina sadrži antioksidanse kao i obična kafa.
Sa svim navedenim na umu, možete se slobodno prepustiti blagodetima omiljenog napitka i uživati, znajući na koje sve načine instant kafa utiče na vas.