Da li smo debeli?


U američkom bestseleru „Omnivorova dilema“, autor Majkl Polan opisuje prehrambene navike amerikanaca kao “nacionalni poremećaj ishrane” i tvrdi da do takvog poremećaja nikada ne bi došlo u kulturi gde postoji duboko ukorenjena tradicija o hrani i načinu ishrane. Ovakvo razmišljanje naišlo je na plodno tlo, zaključujući na osnovu broja prodanih primeraka po celom svetu. Mnogi protagonisti današnje moderne trke s vremenom svesni su da zanemaruju redovne obroke, a ujedno se sve više govori o važnosti pravilne ishrane. Majkl Polan navodi primer Italije i Francuske gde se na osnovu potpuno “nenaučnih” kriterijuma, kao što su užitak i tradicija, odlučuje šta da se jede, a pritom je populacija zdravija i ima poželjniju telesnu težinu.

Živimo u doba kada opsesija vlastitim telom i izgledom nikada nije bila veća, a istovremeno vrtoglavo raste broj osoba s prekomernom telesnom težinom i oni koji su gojazni.  Estetski deo priče o debljini definitivno nije zanemarljiv, no ipak kada se govori o suvišnim kilogramima, u središtu interesovanja nutricionista i doktora jeste zdravstvena komponenta priče.

Još je Hipokrat napisao „Korpulencija nije samo bolest za sebe, već i pretnja za razvoj drugih bolesti“, što navodi na činjenicu da je već tada gojaznost shvaćena kao medicinski poremećaj koji vodi brojnim propratnim bolestima. Nedavna istraživanja pokazala su da gojaznost na uzrastu od 40 godina smanjuje životni vek za 7 godina. Stručnjaci se slažu da je debljina okidač za razvoj bolesti koje predstavljaju goruće zdravstvene probleme današnjice kao što su dijabetis tipa 2, kardiovaskularne i cerebrovaskularne bolesti, degenerativne bolesti zglobova, endokrinološki poremećaji, tumori, psihološki problemi i slično.

Broj gojaznih neprestano raste

U poslednjih dvadesetak godina učestalost debljine značajno se povećala, posebno u industrijalizovanim, ali i neidustrijalizovanim zemljama, a procjenjuje se da je više od 500 miliona ljudi s prekomernom telesnom težinom i 250 miliona gojaznih na svetu. Prema novim podacima francuskog instituta INSERM (Institut national de la santé et de la recherche médicale), u gotovo svim delovima sveta raste broj gojaznih ljudi, odnosno epidemija gojaznosti zaista postaje globalna. Rezultati istraživanja francuskih naučnika pokazuju da između polovine i dve trećine muškaraca i žena u 63 zemlje na 5 kontinenata ima višak kilograma ili je gojazno. Pritom se prekomerna težina definiše indeksom telesne težine višim od 25, a gojaznost indeksom telesne težine koji je viši od 30.

Dijeto-manija

Unos hrane tokom istorije je bio usko povezan sa identitetom. Tu vezu najbolje je opisao A.B. Savarin, francuski gastronom koji je živeo krajem osamnaestog i početkom devetnaestog veka. Njegova je slavna izreka: „Reci mi šta jedeš i rećiću ti ko si“. Šta bi taj čuveni otac moderne gastronomije rekao o današnjim prehrambenim i gastronomskim trendovima, možemo samo da naslutimo. S jedne strane, imamo gurmane koji (s merom) uživaju u različitim etničkim kuhinjama, a,  s druge strane, vojske ljudi u naponu životne snage koji se sistematski izgladnjuju kako bi postigli nedostižan uzor koji nameću modni trendovi. Takođe, veliki deo zapadnjačke populacije svoje vreme deli na vreme pre-jedenja i vreme dijete, odnosno upadaju u takozvani „jo-jo“ efekat dijete. Nije čudno što se opsednutost dijetama i poremećaji ishrane javljaju upravo u razvijenim kapitalističkim društvima, gde je kontradikcija svojstvena traganju za perfekcijom, otuđila brojne ljude od njihovih osnovnih izvora hrane.

Uporedo s porastom učestalosti gojaznosti, raste broj popularnih dijeta koje najčešće dolaze iz SAD-a, budući da je problem debljine u Americi uzeo najviše maha. U moru informacija, ekspres dijeta, proizvoda za mršavljenje i saveta, pregršt je oprečnih informacija, tako da je katkada vrlo teško uočiti šta treba učiniti za postizanje toliko željene idealne telesne težine.

Atkinsova dijeta, Prehrana u zoni, Istrebljivači šećera, „Fit for life“, Montignacova dijeta, Ishrana po krvnim grupama, „Southbeach“ dijeta, Sonoma dijeta, Banana dijeta... samo su neke od slavnih dijeta današnjice. Ipak, manje je poznato da su to tek kopije dijeta koje su se pojavljivale pre pedeset ili čak stotinu godina. Tako je, na primer, planetarno poznata dijeta „Fit for life“ predstavlja kombinaciju vegetarijanstva, odvojenog konzumiranja ugljenohidrata i masti i ispravnog žvakanja. Žvakanje hrane 32 puta pre nego što se proguta propagirao je Horas Fletčer još 1903. godine i zbog toga dobio nadimak „veliki žvakač“.

Mnoge od današnjih popularnih dijeta imaju brojne zajedničke karakteristike. Na primer, obično dolaze u obliku knjiga koje vrlo brzo postaju bestseleri i imaju nekoliko nastavaka, kreirane od strane doktora koji ulivaju poverenje i često isključuju neku od osnovnih grupa hranjivih materija ili pojedine namirnice. Uvek postoje slavne osobe koje slede pojedinu dijetu, što privlači medijsku pažnju i vest o novoj i „dosad najdelotvornijoj“ dijeti koja se globalno brzo širi. Takođe, uz knjigu često nastaju i dodaci u skladu sa brendom dijete, prehrambeni proizvodi, centri mršavljenja, a ponekad i čitave korporacije.

Popularne dijete mogu biti opasne po zdravlje. Na primer, Atkinsova dijeta i Prehrana u Zoni mogu, među ostalim, dovesti do oštećenja bubrega i jetre, ali i kardiovaskularnih bolesti, te osteoporoze. Drugi je primer danas vrlo popularna UN dijeta koja promoviše nagli gubitak kilograma što je šok za organizam i može biti pretnja zdravlju.
Bez obzira imate li nekoliko kilograma više ili nekoliko kilograma manje, uz zdrave prehrambene navike i redovnu fizičku aktivnost u svakodnevnom životu bićete mnogo zdraviji od osoba koje u jednoj godini nekoliko puta dobiju i izgube par kilograma uz pomoć dijete, a to je i naučno dokazano.
Drugim rečima: ako želite živeti duže i zdravije, jednostavno zaboravite na bilo koju vrstu dijete kreiranu radi dobre prodaje knjiga ili tableta koje će vam u vrlo kratkom vremenskom periodu omogućiti gubitak suvišnih kilograma.

 

Dr.sc. Darija Vranešić Bender / Vitaminoteka Zagreb