Svi smo svesni da je problem bacanja hrane zastupljen u svakom domaćinstvu. Ono sa čime smo manje upoznati jeste koliko se otpada dnevno akumulira bacanjem ostataka od hrane. Grubo govoreći, jedna trećina svetske hrane koja se godišnje proizvodi za ljudsku ishranu – oko 1,3 milijarde tona – se baci!
To znači da se trećina ukupne proizvedene hrane baca!
U zemljama u razvoju do bacanja hrane često dolazi zbog problema u proizvodnom procesu ili nedostatka skladišnih objekata. U bogatijim zemljama problem leži na kraju lanca snabdevanja - problem smo mi. Mi sami bacimo oko 30% ukupne hrane koju kupimo.
Svake godine potrošači u bogatijim zemljama bacaju skoro onoliko hrane (222 miliona tona) koliko je ukupna proizvodnja hrane u podsaharskoj Africi (230 miliona tona).
Pritom, troškovi kji idu uz bacanje hrane stvarno su zapanjujući. Rezerve otpadnih voda koje se koriste za uzgoj useva, đubrivo i gorivo koje se koristi u proizvodnji i transportu troše se dok ujedno hrana koja je bačena proizvodi gasove staklene bašte.
Predstavljamo vam 10 saveta kako smanjiti bacanje hrane:
1. Napravite plan kupovine
Zvuči jednostavno (i jeste), ali to je jedna od najvažnijih stvari koje možete da uradite. Kada kupujete hranu, ne kupujte previše, već onoliko koliko vam je dosta.
Planirajte svoje obroke tokom cele nedelje i napravite detaljnu listu za kupovinu sa svih sastojaka koji su vam potrebni. Držite se te liste.
2. Hranu zamrznite u zamrzivaču
Bilo da se radi o skladištenju sastojaka ili ostataka hrane, zamrzivač vam može pomoći da smanjite bacanje hrane. Zamrznite višak voća i povrća u sezoni, zamrznite hleb i drugu hranu.
Što se kvarljive hrane tiče, nju možete pripremiti a zatim je zamrznuti i iskoristiti za neki drugi put.
3. Edukujte se o rokovima trajanja proizvoda
Poprimili smo štetnu naviku da tretiramo datume do kojih je poželjno upotrebiti proizvod kao datume kada treba baciti hranu ako se ne pojede. Čak ni naznačeni datumi do kojih treba utrošiti namirnice i kada je namirnice najbolje upotrebiti nisu „sveto pismo“.
Američko Ministarstvo bezbednosti poljoprivrednih namirnica i Inspekcijska služba kažu da, sa izuzetkom formule za novorođenčad, ako datum istekne dok se namirnica nalazi u kući, proizvod bi još uvek trebalo da bude bezbedan i zdrav ako se njime rukuje ispravno do trenutka kada je evidentno da se pokvario. Naime „pokvarena hrana će poprimiti neprijatan miris, ukus, ili teksturu zbog prirodno nastalih bakterija uzročnika kvarenja hrane. Ako je hrana zadobila takve karakteristike kvarenja, ne bi trebalo da se jede“.
4. Čuvajte hranu na pravom mestu
Čuvanje hrane na pravoj temperaturi može mnogo produžiti njen životni vek.
Kad jednom ustanovite koja hrana treba da ide u frižider, treba da utvrdite gde ju je najbolje smestiti u frižideru. To će Vam isto tako pomoći da produžite vek trajanja svežih namirnica.
5. Kuvajte više od jednog obroka...
Priprema nekoliko obroka odjednom štedi struju, vodu i vreme.
Pošto ste pripremili obroke koji će Vas čekati u zamrzivaču, to će takođe umnogome smanjiti iskušenje da pribegnete neplaniranoj kupovini hrane.
6. Kontrola porcija
Mada zvuči dosadno, ali veoma je važno. Kontrolom količine hrane na Vašem tanjiru, ne samo što ćete ograničiti broj kalorija koje unosite, već i smanjiti količinu hrane koja će završiti u kanti za otpatke.
Počnite sa malim porcijama, a posle uzmite repete ako baš želite.
7. Treba znati šta imate u frižideru
Vodite računa šta držite u frižideru. Tolike kutije sa ostacima hrane, koje ste spakovali u najboljoj nameri, čame u dnu frižidera da bi ste ih ponovo otkrili tek kada ti ostaci više nisu za jelo.
Uredan frižider znači da možete lako da sagledate šta je potrebno brzo da se pojede i koje namirnice treba da kupite, a koje ne. Takođe, nove zalihe obavezno stavite iza starije hrane, da biste je pre pojeli.
8. Donirajte bankama hrane
Ako utvrdite da još uvek imate viška hrane, razmotrite mogućnost da je donirate nekom drugom kome je to potrebna. To može biti komšija, rođak ili lokalna banka hrane. Hranljiva, bezbedna i netaknuta hrana može predstavljati veliku pomoć onima kojima je potrebna.
9. Napravite kompost od ostataka hrane
Umesto da hranu bacite u kantu za otpatke, napravite kompost. Tako ćete je pretvoriti u đubrivo bogato nutrijentima, što je bolje nego da truli na nekoj deponiji.
Ipak, pravljenje komposta bi trebalo da bude poslednje rešenje. Američka agencija za zaštitu životne sredine ima hijerarhiju ponovnog korišćenja hrane i kako da koristimo hranu, i tvrdi da bi prvo trebalo da smanjimo količinu otpada koji stvaramo, zatim da doniramo hranu, da pokušamo da tom hranom hranimo stoku, da koristimo taj otpad za stvaranje struje u industriji, a tek na kraju da pravimo kompost.
10. Vodite evidenciju Vašeg prehrambenog otpada
Da biste smanjili količinu prehrambenog otpada, vodite dnevnik šta sve bacate svake nedelje. Iznenadićete se koliko se toga nagomilalo i kako možete lako da utvrditi gde preterujete sa kupovinom.
Za više informacija, pratite nas na Facebook-u.
