Zašto je dobro jesti supu?


Priprema supe može se svrstati među čovekova najstarija kulinarska umeća, a datira još iz razdoblja kada je čovek upoznao lonac. Širom sveta, u različitim civilizacijama i kulturama, supa je oduvek bila izrazito cenjena zbog svojih okrepljujućih „moći“. Danas, uz dobro ukorenjeno tradicionalno verovanje, postoje i naučne potvrde o zdravstvenim prednostima konzumacije supe.

Supa je oduvijek bila sinonim za hranu koja nas teši, krepi, leči i ne retko nas podseća na domaću atmosferu i vreme koje provodimo u krugu porodice. Pileća supa dokazano pomaže kod prehlade i začepljenog nosa, supa od paradajza je narodni lek za mamurluk, a odnedavno se konzumaciji supe pripisuju i neki novi prehrambeni aduti. Naime, pokazalo se da supa može biti odličan saveznik pri gubitku suvišne telesne mase i održavanju vitke linije.

Istraživanja su pokazala da supa kao predjelo može smanjiti ukupni unos kalorija unesenih u glavnom obroku. U jednom istraživanju naučnici su muškarcima i ženama 15 minuta nakon što su pojeli činiju ipo do dve činije supice dali testeninu koju su mogli pojesti koliko su hteli. U drugoj su prilici ispitanici takođe dobili testeninu, ali bez supe kao predjela. Rezultati su pokazali da su ispitanici uneli 20 % manje kalorija kad su pojeli supu pre glavnog obroka.

Takođe, stručnjaci iz British Nutrition Foundation objavili su kako konzumiranjem hrane koja sadrži visoku sadržinu vode može biti ključna za smanjenje telesne mase. Naime, jela s visokim sadržajem vode, uključujući testeninu i rižu koje lako apsorbiraju tečnost, kao i supe i povrća , omogućuju duže zadržavanje osećaja sitosti. Ipak, njihovo istraživanje je pokazalo kako ovakav učinak nije moguće postići jednostavno ispijajući čašu vode uz obrok – tečnost mora biti sastavni deo hrane koja se konzumira.

Dakle, poznato je da započinjanje obroka s supom povećava sitost i smanjuje unos energije. Nego vredi li to za bilo kakvu supu? Studija objavljena u časopisu Appetite sprovedena je s ciljem da se dobije odgovor upravo na to pitanje. Skup od 60 muškaraca i žena koji su tokom 5 nedelja dobijali besplatan ručak koji je započinjao supom. Supe su bile različite: bistra, s komadićima povrća ili krem supa od povrća. Pokazalo se da bilo kakva supa smanjuje unos energije za 20 % tokom narednih unosa jela.

Osim povoljnog uticaja na telesnu masu, supa je i dokazani saveznik u borbi protiv virusa i prehlada. Naime, smatra se da toplina pomaže izbaciti sekrete iz pluća i sinusa, a tečnost pritom sprečava dehidratacijuciju. Ove su postavke dokazane i nedavno sprovedenim istraživanjem britanskih naučnika. Britanci su tridesetorici prehlađenih dobrovoljaca davali topli napitak odnosno napitak sobne temperature i dokazali su da je topli napitak delotvoran.

Nutritivne vrednosti supe

Sastav supe zavisi od polazne sirovini od koje je napravljena. Svim vrstama supe zajednički je visoki udeo vode, pritom mesne supe sadrže više proteina i mineralnih stvari poput cinka, kalcijuma, gvožnja i elektrolita, a supe sa povrćem bogate su vlaknima, vitaminima i fitohemikalijama. Fitohemikalije obično određuju boju takve supe, pa je tako supa od paradajza crvena zbog sadržaja moćnog antioksidansa likopena, supa od bundeve narandžasta je zbog beta karotena, a supa od brokule zelena je zbog biljnog pigmenta hlorofila. Samim time, jasno je da vredne molekule iz povrća i mesa ostaju u supi tokom pripreme.

Nutritivni sastav supe čini ovo jelo nezaobilaznim delom redukcijskih dijeta, detoksikacijskih terapija, ali i svakodnevnim okrepljujućim obrokom za sve generacije. Velika prednost supe je to što kao samostalan obrok organizmu istovremeno obezbeđuje toliko neophodnu tečnost i nutritivnost i to u obliku u kojem ih organizam najlakše aposrbira pa samim time i najlakše koristi u svrhu očuvanja zdravlja.

 

Dr.sc. Darija Vranešić Bender / Vitaminoteka